– Igra –

”Imaš brkove!”, kažem joj. ”Šta to pričaš?”, pita.

Skače poput srne, ogledalu se mršti. Šilji pogled, trepće onim trepavicama od svile.

Pipa nausnice prstima, kožu mekšu od dečije dodiruje.

Zabacuje kosu, smeta joj dok gleda, zavežljaje meke pravi dok je sklanja.

A, ja pijancu sličan, gledam je opijen, smešim se iz ćoška, tonem u san budan.

Tako mi je slatka, na podvalu padne, traži grešku anđelovom licu, Božjem delu manu.

A, ja u sebi se smejem, srećan što je moja, nesvesna da svime savršenstvu bliži.

Meškoljim se malo, skrštam ruke hladno, da zagrljaj odmah ne uzme je gladno…

Pogledom je vuka privijam uz sebe, gorim s odstojanja, žarim željom svojom;

Otimam se sebi, skršen, lavom nošen, probam da je neću, probam da sam miran.

Onda hitro skočim, u korak sam kraj nje, prsti sami put do kože joj nađu.

Opijen od sreće, moja sad je, moja; Gubim se u valu zanosa i strasti.

Drhtaju se predam, usnice joj ljubim, kidam se od igre ta dva tela žedna,

predam joj se lako, kao perce vetru, nestajem u valu, tu si srećo rana.

– Golden Dust –

boy-couple-girl-hug-Favim.com-2551333

Izvor fotografije: favim.com

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s